Seboroična bradavica je, može se slobodno reći, poznatija pod nazivom seboroična ili staračka keratoza. Neko ih još naziva staračkim flekama, ali pošto se javljaju i kod mlađih osoba ovakav naziv u stvari ne odgovara u potpunosti. To su ustvari papilomatozni benigni tumori epidermisa građeni od epitela i strome koji su raspoređeni u pravilnom odnosu.
Kako ih prepoznati? U početku su to okrugle i ovalne makule, jasno ograničene, žućkaste i mrke boje i somataste površine. One se postepeno pretvaraju u uzdignute, papilomatozne tvorevine koje dostižu dijametar i do dva do tri centimetra. Često se fina somatasta površina vremenom kod starijih promena pretvara u uzdignute bradavičaste tvorevine, grubo zrnaste hrapave površine, često prekrivene masnim keratinskim masama, skramom koja se lako skida.
Hiperplastične resice koje prodiru u dubinu keratotične promene dele promenu na režnjeve tako da sa prisutnim melaninom često navodi pacijenta na diferencijalno dijagnostičku sumnju, da se radi o mladežima. To je često razlog za odlaganje intervencije, pa se novi elementi neprekidno javljaju, a stare promene uvećavaju, što će svakako otežati njihovo kasnije otklanjanje i kozmetski efekat same intervencije učiniti lošijim.
Ovde možete pogledati ponude za zdravlje sa popustom ( popusti do 90 % )
– http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/zdravlje
Ovde možete pogledati ponudu za uklanjanje visećih bradavica, keratoza sa popustom od 70%
Sama dijagnoza se u najvećem broju slučajeva lako postavlja. U izuzetnim slučajevima treba isključiti klasičnu veruku vulgaris, pigmentni nevus, bazocelularni epiteliom i maligni melanom. To su upravo razlozi što se u pojedinim slučajevima navedene promene šalju na PH analizu radi potvrde dijagnoze. Lečenje se u najvećem broju slučajeva preduzima iz kozmetskih razloga, ali sa pravom, jer su promene izuzetno odbojnog i često zastrašujućeg izgleda. Lateralno oštećenje tkiva manje od deset mikrona i specijalni nastavci omogućavaju skidanje promene bez obzira na njenu starost i veličinu bez oštećenja bazalnog sloja. Kod promena skorijeg datuma i manje površine se ne koristi nikakva anestezija. Kod većih slivenih promena anestezija ide od krema pa do infiltracije sa lidokain adrenalinom.
Pacijent se treba javiti čim sličnu promenu primeti, jer se time izbegava njeno uvećanje i dalje širenje, a sama intervencija je u tom slučaju brza, bezbolna, krajnje efikasna, bez ikakvih pratećih ožiljaka.
Ova infekcija je veoma česta. Nastanak infekcije humanim papiloma virusom („viseće bradavice“) kod čoveka je uglavnom posredstvom polnog odnosa (vaginalni, oralni, rektalni). Virus se prenosi putem svakodnevnih predmeta, recimo rukovanjem. Ako majka ima papiloma virus – ona će ga automatski preneti na bebu tokom porođaja. Uzrok pojave „visećih bradavica“ može biti oslabljeni imunitet, kao podsticaj za razvoj ove infekcije, pušenje, zloupotreba alkohola, stres, gripa kao i problemi sa gastrointestinalnim traktom.
Humani papiloma virus ne prodire u krv čoveka, ne prenosi se na druga tkiva ili organe. Plodno tlo za razmnožavanje virusa postaju duboki slojevi kože, a on se lokalizuje u čelijama. Kada virus sazreva, on se premešta na zaražen epitel, izlazeći na površinu. U ovom trenutku i postaje zarazan. Dok se nalazi u dubokim slojevima kože virus „spava“ i ne predstavlja opasnost za druge ljude.
Smatra se da većina ljudi ima bar jednu ovakvu bradavicu na svom telu. Nisu opasnii ne ugrožavaju zdravlje, ali ukoliko se stalno povećava njihov broj na telu – mogu da predstavljaju estetski problem, pa se podleže njihovom uklanjanju.
Viseće bradavice na vratu kao i ostale viseće bradavice koje se pojavljuju na telu, mogu biti boje kože ili nesto svetlije pigmentisane. Male viseće bradavice po vratu predstavljaju estetski problem i zato se ljudi najčešće obraćaju dermatolozima kako bi ih efikasno uklonili. Osobe koje imaju ove viseće bradavice, često ih pomešaju sa mladežima. Fibrom na oku, Meki Fibrom, Viseće bradavice, su uobičajene benigne kožne izrasline koje izgledaju poput malog delića viseće kože. Kožne promene se obično opisuju kao odgrižena koža ili sjajno obojena koža koja se izdiže iz tanke kružne forme koja izgleda kao mala uska stabljika.
Viseće bradavice, kožni fibromi ili papilomi, mogu se javiti na svim delovima tela: na stomaku, preponama, pod pazuhom… pa i na dojkama i oko bradavice, na samoj areoli. Areola je tamni pigmentisani deo kože dojke, koji okružuje bradavicu. Na areoli se nalaze male “grbice”, Montgomerijeve žlezde, koje su zadužene za lučenje zaštitnog lipidnog sloja koji premazuje bradavicu i areolu. Montgomerijeve žlezde očvrsnu kada vam je hladno, slično kao i sama bradavica, a postaju istaknutije u toku drudnoće i dojenja. Tako da, ako primetite blage izrasline na bradavici, uverite sa da nije u pitanju samo još jedan Montgomeri pre nego što potrčite kod lekara na konsultacije.
Viseće bradavice najčešće su izazvane HPV-om (Humanim Papiloma Virusom). Iz ovog razloga se one nekad nazivaju i papilomi. Sigurno znate da HPV izaziva genitalne kondilome, a čak je povezan i sa karcinomom glića materice. Nemojte odmah paničiti! Samo pojedine vrste HPV-a se vezuju za rak, a redovnim Papa-testom omogućavate blagovremeno otkrivanje početka bilo kakvih promena i rano delovanje, ukoliko je potrebno. S druge strane, procenjuje se da se većina seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku života zarazi nekom vrstom HPV, tako da pojava bradavica nije ništa čudno.