Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju ishemijske bolesti srca (koronarna bolest).- nagla srčana smrt
- angina pektoris (stabilna i nestabilna)
- akutni infarkt miokarda
- ishemijska kardiomiopatija.
Koliko često se akutni infarkt javlja?
U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt.
Češće pogađa muškarce nego žene, a posle ulaska u klimaks, rizik od nastanka bolesti se izjednaćava. Prisutniji je kod ljudi starijih od 40 godina.
SIMPTOMI
- Bol u grudima
- Gušenje
- Gubitak svesti
- Mučnina
- Povraćanje
- Slabost
- Preznojavanje
Uzroci nastanka bolesti
Ateroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori. Ti faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom prisustvu je verovatnoća da će se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne bolesti mnogo veća.
Faktori kardiovaskularnog rizika
- nasleđe (genetska predispozicija)
- godine života
- muški pol
- šećerna bolest
- povišen krvni pritisak
- pušenje
- povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi
- gojaznost
- fizička neaktivnost
Na neke od ovih faktora se može uticati, a na druge ne. Istovremeno prisustvo više faktora kardiovaskularnog rizika višestruko uvećava šansu da se javi koronarna bolest u nekom obliku, uključujući i infarkt miokarda.
Terapija za infarkt miokarda
Ono što je prvo potrebno uraditi kada se pojavi infarkt miokarda jeste da se što pre prekine sa aktivnošću koja je do tog stanja i dovela. Neki od prvih koraka jeste i stavljanje nitroglicerina pod jezik, ali i što je pre mogući kontakt sa medicinskim ustanovama. Veoma je korisno (na primer) u takvim situacijama sažvakati jednu tabletu Andola (od 300mg). Kada hitna pomoć dođe, tada se postupa isključivo po njihovim savetima.
Lekar da bi utvrdio prisustvo infarkta uradiće EKG pregled kao i specijalističku laboratorijsku analizu. Osobe koje su imale akutni infarkt miokarda najviše se može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 2 sata. Upravo u tom periodu davanje specifičnih lekova ima najveći efekat, a pacijent može dobiti pomoć i u Sali za katetirizaciju, kao i otvaranjem zapušene arterije i postavljanjem stenta.
Medicinska struka je saglasna da je upravo nakon preležanog infarkta miokarda potrebno doživotno uzimanje određenih vrsta lekova koje će lekar prepisati nakon svih ispitivanja.
Jako je bitno da i u prvih nekoliko dana od kada se pojavio infarkt pacijent miruje, i da se postepeno krene sa procesom rehabilitacije. Svim pacijentima jako je bitno uraditi koronografiju kako bi se donela ispravna odluka o daljem načinu lečenja, a ona može biti u vidu nastavka medicinske terapije, operacije na krvnim sudovima srca (takozvani baj – pas) ili ugradnja stentova u koronarne arterije.
Šta je koronarni stent?
Koronarni stent je mala mrežasta naprava od žice, koju kardiohirurzi ugradjuju pacijentima u sužene srčane arterije, kako bi ih otvorili i omogućili normalan protok krvi.
Uz pomoć stenta se dakle može vratiti snažan protok krvi u srce, kod osoba koje su pre toga imale ozbiljno zakrečenje arterija. Kako je zakrečenje arterija česta pojava, tako svake godine veliki broj ljudi dobija stentove, što im ne samo poboljšava kvalitet života, već i produžava život.
Srčani stent se, primera radi, veoma često ugradjuje kod pacijenata koji boluju od angine pektoris. To je bolest uzrokovana suženjem arterija (aterosklerozom), a simptomi bolesti se manifestuju kao bolovi u grudima.
Bolovi u grudima kod angine pektoris nastaju u momentima kada dodje do poremećaja protoka krvi u srce.
Ugradnja stenta
Ugradnja stenta (stentiranje) je minimalno invazivni hirurški zahvat, u kojem se stent smešta u koronarnu arteriju, suženu aterosklerotskim naslagama.
Ugradnja stenta se izvodi kod pacijenata s anginom pektoris, ali se sprovodi i kao metoda hitnog lečenja infarkta miokarda. U velikom broju slučajeva (nažalost, ne baš i uvek) čitav postupak ugradnje stenta ne traje duže od pola sata, niti zahteva uvodjenje bolesnika u opštu anesteziju. Ponekad to može biti alternativa koronarnog premoštenja, što zahteva i nekoliko sati rada. Naravno, ovo je veoma vredna zamena!
U prvom slučaju pacijenti koji su podvrgnuti stentiranju obično imaju pozitivno iskustvo, te čak kažu da im taj postupak nije bio ni malo sličan nekoj ozbiljnoj operaciji. Konkretno, stent se ugradjuje kroz arteriju na ruci ili preponi, putem katetera i uz pomoć specijalnog balona. U momentu kada kateter dospe na pravo mesto, ubacuje se kontrastno sredstvo, čime se stvara put za uvodjenje balona sa stentom.
Pacijent je za vreme intervencije potpuno svestan i nije izložen bolovima. Nelagodnost ili blaga bol može biti prisutna samo prilikom naduvavanja balona, a to je kratkotrajno i nestaje odmah po ispuštanju balona (što može trajati od 10 do 30 sekundi).
Život sa koronarnim stentom
Jednostavnost ugradnje koronarnog stenta, možda kod nekih osoba stvara iluziju da nakon toga nema potrebe za daljom brigom tako da odredjeni broj pacijenata može biti apsolutno ubedjen i oslonjen na njegovo medicinsko dejstvo. Medjutim, od velikog je značaja svest o tome da je ugradnja stenta usmerena samo na uklanjanje simptoma bolesti zakrčenja srčanih arterija, ali ne i uzroka ove bolesti. Dok uzrok koronarne srčane bolesti (ateroskleroza) – postoji i dalje.
Dalje napredovanje ateroskleroze definitivno stvara opasnost za ponovno pojavljivanje angine, infarkta miokarda, zatajenja srca i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Zbog toga, sve osobe sa ugradjenim srčanim stentom moraju biti potpuno svesne svih mogućih opasnosti u vezi svog zdravstvenog stanja. Dakle, nakon ugradnje stenta potrebno je voditi brigu o svom zdravlju i nastaviti sa lečenjem.