Tumačenje laboratorijske analize krvi

Tumačenje rezultata analize krvi i urina

Šta znače i kako razumeti rezultate analiza krvi i urina.

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/zdravlje

http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/laboratorije

http://www.extrapopusti.rs/beograd/laboratorije/laboratorija-herclab

http://www.extrapopusti.rs/beograd/laboratorije/laboratorija-sim-lab

Krvna slika

RBC – eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela.

WBC – leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica.

PLT – trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja.

Hb – koncentracija hemoglobina.

Hct – udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi.

MCV – srednja zapremina eritrocita.

MCHC – srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima.

RDW – širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini.

MTV – prosečna srednja zapremina trombocita.

Kompletna krvna slika (KKS)

Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

Eritrociti

Eritrociti – crvena krvna zrnca (RBC), su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin

Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija

Hematokrit

Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za žene 0.356 – 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 – 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita – daje informaciju o veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 – 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 310 – 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.

Leukociti

Leukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Normalne vrednosti su 3.9 – 10×109/l. Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
Normalne vrednosti su 40-70%

Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.
Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Normalne vrednosti su 0 – 6%

Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 – 50 %

Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%

Trombociti

Trombociti (PLT) su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi . Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C… Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl

Sedimentacija eritrocita

Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

Krv – biohemijski parametri

Izgled seruma – normalan: bistar i svetložut: Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.
Glukoza – normalno: 3,5-6,1 mmol/l: Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

STANJE BUBREGA

Urea – normalno 1,7-8,3 mmol/l
Kreatinin – normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l: Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida.; Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

ELEKTROLITI

Natrijum – normalan: 139-154 mmol/l: Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.
Kalijum – normalan: 3,8-5,3 mmol/l: Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

STANJE ZGLOBOVA

Mokraćna kiselina – normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L: Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima).; Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

MASNOĆE U KRVI

Holesterol – Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) – preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l: Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove.
LDL holesterol (loš) – preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l: Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Trigliceridi – preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l: Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi.; Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

STANJE JETRE

ALT – normalna: 8-41 IJ/I: Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova…
AST – normalna: 7-38 IJ/I: Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja).
Gama GT – normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I: Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su ostećenja jetre.
Bilirubin ukupni – normalan:1,1-18,8 umol/l: Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva.; Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

STANJE KOSTIJU

Alkalna fosfataza – normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/I: Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.; Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

PANKREAS

S-alfa amilaza – normalna: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalna: – 0-450 IJ/I: Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

KOŠTANA SRŽ

Gvožđe – normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l: Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Krv – ostali parametri

Fibrinogen – normalan: 2-4 g/l: To je nespecifičan parametar.; Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala.; Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Proteini – normalni: 66-87 g/l: Snižene vrednosfi su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju.
(PT) Protombinsko vreme – normalna: < 1,3 INR: PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

Analiza urina

Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od ovoga, moguć je znak nastanka nekog oboljenja.
Izgled – normalno: bistar izgled: Zamućen urin – ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.
Boja – normalno: žuta boja: Tamnosmeđ urin – ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.; Crven urin – ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike. Cvekla boji urin takođe u crveno ako se konzumira.
Reakcija – normalno: kisela reakcija: Alkalna reakcija – najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.
Relativna gustina – referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025: Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode – povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.; Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.
Proteini – normalno: negativni: Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.
Glukoza – normalno: negativna: Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.
Urobilinogen – normalno: negativan
Bilirubin – normalno: negativan: Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.
Aceton – normalno: negativan: Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.

Sediment urina

Eritrociti sveži – normalno: negativni: Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim putevima.
Eritrociti bledi – normalno: negativni: Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.
Leukociti – normalno: do 5: Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešće ukazuje na neki upalni proces u organizmu.
Epitelne ćelije pločaste – normalno: malo: Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.
Epitelne ćelije okrugle – normalno: negativne: Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.
Bakterije – normalno: negativne: Pozitivan nalaz je najčešće znak bakterijske infekcije, a može da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina – nesterilna posuda.
Urati amorfni – normalno: negativni: Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.
Kristali kalcijum-oksalata – normalno: malo: Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.
Kristali mokraćne kiseline – normalno: negativni: Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.
Kristali tripl-fosfata – normalno: negativni: Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.
Sluz – normalno: negativna ili malo: Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.
Gljivice – normaho: negativne: Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.
Cilindri – normalno: negativni: Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje.
Spermatozoidi – normalno: negativni: Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.

Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.