Štitna žlezda hormoni štitne žlezde
Pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde odražava se na rad srca, metabolizam, nervni sistem, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost. Namirnice bogate jodom umanjuju rizik, dok ga stres povećava. Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) u ljudskom organizmu, kod zdrave osobe teži između 18 i 22 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, i pokretna je pri gutanju.
Na ovom linku možete pogledati popuste za sve laboratorijske usluge!!!
– http://www.extrapopusti.rs/firme/beograd/laboratorije
POPUSTI ! POPUSTI ZA SVE ZDRAVSTVENE USLUGE! ( POPUSTI DO 90 % )
Pravovremeno dijagnostikovanje problema i pravilna ishrana veoma su važni za lečenje štitne žlezde!
Ukoliko sumnjate da nešto nije u redu s radom vaše štitne žlezde, ne libite se od svog lekara da tražite uput da izvadite krv i proverite tireoidne hormone (T3, T4, TSH). Bilo da se otkrije da imate smanjeno lučenje štitne žlezde, bilo da je u pitanju njen povišen rad, leka ima. Takođe, najveći deo problema moguće je regulisati pravilnom ishranom.
ŠTA JE HIPERTIREOZA?
– Za osobu koja je nervozna žali se da je izgubila na telesnoj težini iako ima dobar apetit, ima lupanje, a ponekad i preskakanje srca, opadanje kose, toplo preznojavanje može se pretpostaviti da ima hipertireozu – rekla je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.
Ona je objasnila da se, takođe, često javljaju promene na očima – ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta. Srčani ritam je ubrzan, mogu se javiti aritmije, a u težim slučajevima srčano popuštanje i embolija.
ŠTA JE HIPOTIREOZA?
– Nasuprot tome, osobu sa hipotireozom karakteriše umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija (probavni problemi)… – kazala je Tanjugu doktorka Dimitrijević Srećković.
Ona je dodala da, kod velikog broja osoba sa hipotireozom, u početku mogu da izostanu simptomi, a smetnje koje oboleli imaju veoma su nejasne i nekarakteristične. ali se s vremenom javljaju klasični simptomi bolesti. Doktorka objašnjava da su pacijenti usporeni, otečenog lica bez mimike, oteklih očnih kapaka, bledožućkaste, suve, hrapave i hladne kože.
– Glas je često promukao, srčana radnja usporena, u težim slučajevima na srcu i plućima se javlja izliv, srce može biti uvećano, nisu retki ni menstrualni poremećaji isterilitet muškaraca i žena, a mogu se javiti depresija i psihoza – kaže Dimitrijević Srećković.
Ona je objasnila da je, da bi se postavila dijagnoza poremećaja štitaste žlezde uz opisanu kliničku sliku, dovoljno proveriti hormonski status štitaste žlezde i odlučiti se za terapiju. Pored hormona, može se uraditi i ultrazvučni pregled koji može otkriti čvor štitaste žlezde.
Hipertireoza
Govoreći o terapiji hipertireoze, Dimitrijević Srećković je rekla da se koriste antitireoidni lekovi “metimazol” i “propiltiouracil”, uz beta blokatore koji usporavaju srčani rad i sedative koji smiruju nervozu. Ona je istakla da je neophodna kontrola leukocita na svakih sedam dana, jer lekovi za štitastu žlezdu mogu ponekad da izazovu smanjenje broja leukocita, pa se terapija u tom slučaju mora prekinuti.
Hipotireoza
Za razliku od hipertireoze, lečenje hipotireoze je jednostavno i postiže se doživotnom supstitucijom preparata “tiroksina”, hormona štitaste žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi (T4 i TSH) pa su važne redovne kontrole na dva do tri meseca da bi se primenila optimalna doza leka.
Doktorka objašjava da uvećanje štitaste žlezde može da izazove hrana s većim procentom joda, a toksična struma češća je kod onih koji jedu morske alge. Sveža keleraba, prokelj, karfiol, kelj sadrže strumogene supstance i previše ovog povrća u presnom stanju može da izazove strumu, ali se strumogene supstance kuvanjem mogu uništiti.
Hipertireoza
Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma (1200 mg dnevno). Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina. U poslednje vreme sve više se ističe biljka aronija koja pored mnogih svojstava reguliše i rad štitaste žlezde, jer u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) i moćan je antioksidans.
Hipotireoza
Kod pacijenata sa hipotireozom oni savetuju unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike. Oslabljen rad štitaste žlezde direktno utiče na metabolizam pa je neophodandovoljan unos vode – najmanje 8 do 12 čaša dnevno je potrebno za povećanje metaboličkih procesa – kazala je ona i dodala da je, s obzirom na to da je stres glavni faktor koji utiče na razvoj hipotireoze, najbolji način za njegovo smanjenje redovna fizička aktivnost koja utiče na ubrzanje metabolizma i povećanje aktivnosti žlezde.
Hormoni koje luči, štitasta žlezda, regulišu mnoge procese u organizmu, poput telesne temperature, metabolizma, rada srca i funkcionisanja nervnog sistema. Ovi hormoni takođe utiču i na izgled i kvalitet kože i kose. Sve to ovoj maloj žlezdi smeštenoj na prednjoj strani vrata, između grkljana i ključne kosti, daje veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma i zato je treba redovno kontrolisati.
Štitna žlezda luči dva glavna hormona – trijodtironin T3 i tiroksin T4, a problem nastaje zbog njihove premale ili prevelike proizvodnje. U oba slučaja dolazi do brojnih poremećaja u organizmu. Tiroidni hormoni tiroksin (T4) i tironin (T3) koje luči ova žlezda, regulišu ćelijski metabolizam svih ostalih tkiva u našem telu. Svaka ćelija u našem organizmu, dakle, zavisi od tiroidnih hormona. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika, kontrolišu našu termoregulaciju i sintezu proteina, razgradnju masti… Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života.
– T4 – fT4 – tiroksin – hormon štitne žlezde koji se u plazmi nalazi vezan za protein i u slobodnoj formi;
– T3 – fT3 – trijodtironin – hormon štitne žlezde koji se u plazmi nalazi vezan za protein i u slobodnoj (free) formi;
– TSH – tiroid stimulirajuci hormon – luče ćelije prednjeg režnja hipofize;
– Anti TPO, Tg – At – su parametri koji se određuju za dijagnostikovanje autoimunih oboljenja tireoide, naročito Hashimoto, tireoiditis i Gravesovo oboljenje;
– TSH- receptorska antitela – autoantitela koja mogu stimulisati ili blokirati tireotropne receptore, stimulisati rast tireoidee i inhibirati vezivanje TSH;