Stari Grci su bili narod koji je okrenut prirodi. U njoj su pronalazili inspiraciju za mnoga filozofska, književna i umetnička dela, ali i odgovore za svakodnevne probleme. Grčka mitologija je svakako možda i najbogatija mitologija među svim narodima. Verovatno nema čoveka koji nije čuo makar jednu priču iz grčke mitologije, ili da ne zna ime bar nekog božanstva iz iste.

U čuvenovom Homerovom epu, grčki junak Odisej doživeo je brodolom i ostao zatočen na ostrvu. Kada se konačno vratio na feničansku obalu upoznao je božanstvenu Nausikaju, lepu kraljevu kći. Bila je to prelepa devojka , a tajna njene lepote bila je u izuzetnom ulju od cveta koji nikada ne vene, čak ni onda kada se ubere.

Prema mitovima, i grčki bog Apolon je na ulazu u Delfe nosio tijaru od posebnog cveta, kojom je želeo podsetiti svet na svoju besmrtnost.

Bez obzira na to da su ove priče legende, u prirodi zaista postoji cvet koji ne vene, čak ni onda kada ga uberete.

Stari Rimljani su od starih Grka preuzeli naziv za biljku smilje, Helichrysium. Doslovno značenje ovog imena je zlatno sunce. Na engleskom govornom području zastupljen je izraz everlasting, dok je na francuskom immortelle. Oba izraza imaju isto značenje- večan, besmrtan. Kod nas smilje važi za devojački cvet, prelepog mirisa, koji je više puta opevan u narodnim pesmama.

VISIBABE SU VESNICI PROLEĆA, A BORE SU VESNICI STARENJA

Ovako sročen naslov vam sigurno zastrašujuće i rogobatno zvuči. Ali, to je naša svakodnevica od koje ne možemo pobeći, ali zato možemo da prilagodimo našu “ brzinu” uslovima puta i tako izbegnemo kaznu od Majke Prirode. Sigurno da nam pojava prvih bora na licu deluje strašno, jer tako polako počinjemo da shvatamo proces starenja i da ga, svako na svoj način, prihvatamo. Tempo današnjeg života, stil življenja, pušenje,umor, sunce…..i da ne nabrajamo – sve su to faktori koji utiču kako na naše zdravlje tako i na našu lepotu. Puno njih svu krivicu ovoga stanja svaljuje na  21.vek koji je nametnuo ideal neprolazne lepote i strah od starenja, ali, ukoliko samo malo zavirimo u prošlost, uverićemo se da nije baš tako. Još od antičkih vremena pripadnici oba pola su tragali za eliksirom mladosti koji bi učinio da njihova koža odiše mladalačkim sjajem i blistavošću. Glavni sastojak koji su stavljali u svoje meleme i kreme bio je „cvet koji nikada ne vene“, kod nas poznatiji kao smilje.

ZAŠTO  BAŠ SMILJE?

Na našim prostorima, smilje latinskog naziva Helichrysum arenarium uzgajano je zbog žutih cvetova – izuzetno su lepi i mirisni. Kao takvi, privlačili su pažnju ljudi koji su uživali u toj prijatnoj noti. Postepeno su otkrili i njihove pogodnosti po zdravlje, naročito kada je u pitanju moćno ulje od smilja. U Srbiji se ne gaji mnogo, ali ga najviše ima u Deliblatskoj i Kladovskoj peščari dok ga na prostoru bivše Jugoslavije najviše ima u Hercegovini i na hrvatskom primorju. Pogoduje im topla klima koja vlada u tim predelima.

Ulje od smilja je prirodni proizvod koji se koristi od davnina, u početku  zbog svog prijatnog mirisa dok se kasnije nisu otkrila i druga njegova blagotvorna dejstva. Ipak, ono u čemu je neprikosnoven jeste što ima svojevrsan anti-age efekat na našu kožu.

Ulje od smilja briše bore i vraće dobro raspoloženje. Da li znate da se jedno od najskupljih i najmirisnijih esencijalnih ulja na svetu proizvodi na Balkanu?

U jednom malom žutom cvetku, stalo je sve što nam je potrebno: blistav ten, mirisno okruženje i dobro raspoloženje. Zar je ženi još nešto potrebno za sreću?

Smilje je sjajno za osobe sa masnom kožom. Uz to, ulje smilja je jedno od nekoliko eteričnih ulja koja sadrže diketone koji smanjuju vidljivost staračkih pega i drugih anomalija u promeni boje kože.

Predlaže se kao savršen dodatak preparatima za negu osetljive kože. Toliko je blago da ga i deca mogu koristiti. Često se poredi sa kamilicom zbog ove svoje osobine.

Hemijski sastav i lekovitost smilja

Od smilja se uglavnom koriste cvetne glavice čim otvore svoj aromatični cvet. Od njih se spravljaju tinkture, melemi, čajevi i napitci kojima se mogu tretirati određena patološka stanja u organizmu. Zahvaljujući hemijskom sastavu smilja koji je specifičan, mogu se trertirati različita oboljenja ali se takođe može koristiti i kao preventva. U svom hemijskom sastavu smilje sadrži i eterična ulja, ne velikiporocenat, tačnije vrlo mali oko 0.05 posto pa je iz tih razloga i potrebna velika količina suvog cveta za izdvajanje eteričnog ulja, oko jedna tona za litar. Taj procenat može malo i da varira a to zavisi od same biljke i njenog rasta i razvoja, uslova u kojima biljka uspeva itd.

Smilje u svom sastavu sadrži i:

• Flavonoide-Flavonoidi su najvažniji biljni pigmenti koji su zaduženi za boju koju cveće ima. U prevodu flavonoidi znače žuto-žuta. U smilju se nalaze u velikim količinama a poznati su po svojim antiinfamatornim i antioksidantnim svojstvima pa su izuzetno korisni za naš organizam. U prirodi ih ima više od 6000 vrsta i svaki flavanoid je značajan i lekovit. Imaju pozitivan učinak po organizam a unose se preko čajeva, etarskih ulja ili konzumiranjem svežih biljaka. Nalaze se i u voću i povrću.
• Flavon– Smilje sadrži flavon koji može imati značajnu ulogu u otklanjaju neprijatnih stanja u organizmu kakva su: Osećaj umora i iscrplejnosti, nagle promene u raspoloženju različite etiologije, loš san ili nesanica, stres i nervoza itd…
• Apigenin– Je vrsta flavonoida koji se takođe nalazi u biljkama a u smilju pogotovo. To je čvrsta kristalna žuta masa koja ima lekovito svojstva i pomaže u rešavanju mnogih zdravstvenih problema. Utiču na čišćenje organizma, žuči, bubrega i bešike. Smatra se da apigenin ima antikancerogeno dejstvo. 
• Kumarin-Kumarin je hemijsko jedinjenje koje je zaslužno za opojan miris biljaka. U smilju se nalazi u velikoj koncentraciji. Otuda smilje ima specifičan, jak i postojan miris koji se ne gubi ni tokom sušenja-dehidratacije biljke. Kumarin u farmakologiji služi za proizvodnju antikoagulanata i melema koji služe za smanjenje otoka i podliva. Takođe,  kumarin utiče na stimulaciju apetita,  jer je gorak i stimuliše želudac.
• Različite organske smole i kiseline
• Eterično ulje
• Sitosterin-Pripada grupi biljni sterola koji je sličan holesterolu. U prirodnoj medicini koristi se za tretman stanja ko što su povećan holeterol i masnoća u krvi. Zatim u tretmanu i prevenciji određenih upalnih procesa u organizmu, kod problema benignog uvećanja prostate, kaopodrška pri lečenju određenih autoimunih oboljenja itd…
• Vitamine K, A, B, C i D
• Tanine
• Alakolide