Dioptrija katarakta glaukom određivanje dioptrije

Dioptrija – Možda vi ili ljudi oko vas ne vide jasno i kažu da imaju dioptriju. Neko ima plus dioptriju, a neko ima minus. Zajedničko je da vid nije jasan, već je mutan. Razlog loše slike jeste nepravilno prelamanje svetlosti kroz oko. Ukoliko reflakcioni sistem oka funkcioniše bespekorno, slike koje vidimo će biti jasne. Ukoliko postoji bilo kakav poremećaj refrakcionog sistema oka to će se odraziti na jasnoću i kvalitet našeg vida. Stručno rečeno dioptrijа predstavlja jedinicu moći prelamanja sočiva u oku. Dioptrija se kraće označava sa slovom D.

POPUSTI

Ovde možete pogledati ponude iz zdravlja sa popustom ( popusti do 90 % )

– http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/zdravlje

Ovde možete pogledati ponude sa popustom od 62% za određivanje dioptrije i brendirane ramove za naočare:

– http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/zdravlje/stefanovic-optika/odredjivanje-dioptrije-dioptrijski-ram-sa-plasticnim-staklima-futrola-mikrofiber-krpica-za-1700-din

– http://www.extrapopusti.rs/ponude/beograd/zdravlje/stefanovic-optika/brendirani-dioptrijski-okvir-po-izboru-charm-ronel-black-rose-hmc-antirefleks-stakla-kontrola-dioptrije-sredjivanje-dioptrije-futrola-i-mikrofiber-krpica

Vrste dioptrije

Postoje tri tipa refrakcionih mana odnosno „diotprija”: kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.

Kratkovidost ili miopija predstavlja mutan vid na daljinu, dok vid na blizinu je najčešće jasan. To označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju ispred žute mrlje i tako daju mutnu sliku objekata u daljini. Ova vrsta dioptrije se označava znakom minus.
Dalekovidost ili hipermetropija predstavlja mutan vid na blizinu, dok vid na daljinu je najčešće jasan. To označava stanje oka kod koga se svetlosni zraci ukrštaju iza žute mrlje i tako nastaje nejasan i zamućen vid objekata u blizini. Ova vrsta dioptrije se označava znakom plus.
Astigmatizam je rasipanje svetlosnih zrakova istovremeno i iza i ispred žute mrlje, odnosno imamo više tačaka u kojima se seku zraci koji su ušli u oko. Ovo rasipanje svetla u oku stvara nejasne slike objekata na bilo kojoj udaljenosti od oka, odnosno vid na daljinu i na blizu je zamućen i nejasan. Pacijent vam navodi kako mora pod određenim uglom da gleda, odnosno da iskrivi glavu kako bi izoštrio sliku.

Određivanje dioptrije – Pregled za naočare specijaliste oftalmologa Vam određuje optimalnu dioptrijsku jačinu , koja se ugrađuje u Vaše naočare. Ukoliko ste mlađi od 40 godina, obično je jedna dioptrija dovoljna za sve udaljenosti, jer je akomodacija oka potpuna i prirodna. Međutim, ukoliko ste stariji od 40 – 45 godina, za blizinu ćete trebati dodatnu plus korekciju, jer se javlja novi fokus za blizinu. Danas, većina ljudi provodi značajan deio radnog vremena pred kompjuterom i to treba uzeti u obzir kada se propisuju naočare. Naime, fizikalno je nemoguće s jednom dioptrijom idealno izoštriti različite udaljenosti (npr. knjiga je udaljena 40 cm, a monitor 80 cm od očiju).

Zato postoje naočare (add power, business, interview) koje u svojim donjim delovima imaju jaču dioptriju za čitanje a u gornjim delovima slabiju ( obično za 0,75) za rad na kompjuteru, s adekvatnom zaštitom.Ukoliko imate korekciju i za daljinu, u obzir dolaze progresivne naočare, s kojima vidite sve distance, sa međuprelazima za srednje udaljenosti. Naglasak je napreciznom oftalmološkom pregledu, jer različite dioptrije imaju svoje različite zakonitosti i ukoliko to ne ispoštujemo, moguće su negativne reperkusije na Vaš vid. Zbog toga, dobro se informišite kome ukazujete svoje poverenje da Vam pregleda oči i da Vam prepisuje dioptrije za naočare ili kontaktna sočiva.

Među najčešćim refrakcijskim poremećajima oka ubrajamo:
1. Dalekovidost (hipermetropia)
2. Staračka dalekovidost (presbyopia)
3. Kratkovidost (miopia)
4. Astigmatizam (astigmatismus)

1. Dalekovidost: Kada je očna jabučica prekratka za fokusiranje slike objekta na mrežnjači, svetlosni zraci se fokusiraju iza mreznjače. Hiperopsko oko ima deficit refrakcijske snage, ono je prema tome negativno oko. Oku manjka plus snage. Oko može videti udaljene objekte oštrije, dok su bliski objekti mutni.

2. Staračka dalekovidost (presbyopia): Spada u prirodan proces starenja. Moguć uzrok nastanka je gubitak elastičnosti prirodnog sočiva, promene zakrivljenosti sočiva radi kontinuiranog rasta i gubitka snage cilijarnog mišića (mišić koji savija i izoštrava sočiva). Sposobnost akomodacije na bliske predmete pada s godinama, od mogućnosti akomodacije sa 20 dioptrija kod deteta, do 10 dioptrija sa 25 godina te se spušta na 0.5 do 1 dioptrije sa 60. Prvi simptomi koje većina ljudi primijeti oko 40 – 50 godine su nemogućnost čitanja sitnog teksta, posebno u uslovima smanjenog svetla, umaranje očiju kod dužeg čitanja, nejasan vid na blizinu ili trenutna zamagljenost kod promena različitih udaljenosti na kojima gledamo.

3. Kratkovidost (myopia): Ljudi s kratkovidošću jasno vide bliske objekte, ali se udaljeniji objekti vide zamućeno. Očna jabučica kod kratkovidih je preduga ili je rožnjača preizbočena, pa su slike fokusirane u staklastom selu, unutar oka, umjesto na mrežnjači, u zadnjem delu oka. To oko može sjediniti na mrežnjači samo one zrake koje padaju u divergentnom smeru. Miopija se ispravlja nošenjem korektivnih sočiva kakve su naočare ili kontaktna sočiva.

4. Astigmatizam(astigmatismus): Astigmatizam je stanje u kojem je svojstvena nejednaka refrakcija svjetlosnih zraka u različitim meridijanima. U svrhu podele, definisana su dva zamišljena meridijana oka, suprotno jedan na drugi. Naziv astigmatizam je grčkog porekla i doslovno znači ‘bez tačke’. Najčešće se ispravlja naočarima sa cilindričnim staklima. Poremećaj se najčešće javlja u kombinaciji sa dalekovidošću ili kratkovidošću, a izražava se u dioptrijama koje opisuju refrakcijsku sposobnost stakla.

OFTALMOLOŠKI PREGLED KORIGOVANJA REFRAKCIONIH ANOMALIJA

1. Određivanje vidne oštrine Očni pregled započinje proverom dioptrije kompjuterizovanim keratorefraktometrom. Ukoliko postoji potreba nalaz se dopunjuje kornealnom topografijom, kojom dobijamo detaljne mape rožnjače, njenu prelomnu moć i eventualne abnormalnosti (nepravilnosti). Kod dece i mladih osoba zbog procesa akomodacije, odnosno pojačane prelomne moći sočiva, neophodno je pregled uraditi u tzv. cikloplegiji tj. na “široke zenice“, gde kapima vršimo paralizu cilijarnog mišića i onemogućavamo akomodaciju sočiva, kako bismo odredili tačnu vrednost refracione anomalije.

2. Pregled prednjeg dela oka na biomikroskopu Ovaj pregled omogućava sagledavanje najfinijih detalja na oku koji se golim okom ne mogu videti.

3. Pregled očnog dna Najpotpunije i adekvatnije se izvodi na široke zenice. Podrazumeva pregled mrežnjače (unutrašnje opne očne jabučice) sa njenim strukturama: papilom (glavom optičkog živca), makulom (žutom mrljom) i krvnim sudovima. Poseban značaj ima kod dijabetičara, osoba sa visokim krvnim pritiskom i kratkovidih osoba, kod kojih su redovni pregledi neophodni, kako bi se bolesti očnog dna mogle na vreme dijagnostikovati i lečiti.

4. Merenje očnog pritiska Pre merenja površina oka se anestezira kapima i na nju se prislanja aplanacioni tonometar, koji pokazuje vrednosti očnog pritiska. Normalne vrednosti se kreću u rasponu od 10-20mmHg.

Glaukom – Glaukomom se smatraju bolesti oka – obično zbog povećanog očnog pritiska – koji oštećuje očni živac i sa neadekvatnom terapijom može dovesti do gubitka vidnog polja ili čak do slepila. Oko 1 % populacije pati od ove bolesti, rizik se znatno povećava u poznim godinama života. To je posebno opasno jer se bolest u početku razvija polako i neprimetno. Preporučuje se da, od četrdesete godine života, idete na redovne kontrole očiju i to u cilju ranog otkrivanja glaukoma.

Definicija / Uzroci

Glaukom (=zelena mrena) je uopšteni naziv za različite bolesti oka, koje uglavnom imaju iste tri osnovne karakteristike:
• povišen očni pritisak
• smanjeno vidno polje
• udubljenje papile sa gubitkom mase (atrofije) optičkog nervaU većini slučajeva, povišen očni pritisak igra važnu ulogu u pojavi glaukoma. Poremećaj u oticanju komorne tečnosti u prednju komoru oka dovodi do disbalansa kontinuiranog stavranja očne vodice kao i njenog oticanja. Tečnost se nakuplja u oku, povećavajući pritisak. Povišen očni pritisak šteti uglavnom osetljivim optičkim nervima.

Učestalost i faktori rizika

U industrijskim zemljama glaukom je jedan od najčešćih uzroka slepila. Procenjuje se da 1% stanovništva boluje od glaukoma, ili je barem izloženo velikom riziku dobijanja glaukoma. Najčešći oblik glaukoma je primarni glaukom otvorenog ugla. Starija populacija je naročito sklona ovom oboljenju. Učestalost pojave ove bolesti je najmanje osam puta veća kod osoba od 70-80 godina starosti, nego što je kod osoba od 30-40 godina starosti. U slučaju glaukoma sa otvorenim uglom, zajedničku ulogu imaju sledeći faktori rizika:

• starost preko 65 godina
• česta pojava glaukoma u porodici
• dijabetes mellitus
• bolesti kardiovaskularnosg sistema
• teška zapaljenja očiju
• izrazita kratkovidost
• lečenje sa kortizonom

Simptomi

Primarni glaukom otvorenog ugla je asimptomatski duže vreme, što znači da pacijent neće primetiti da boluje od njega. U tipičnim slučajevima, pacijenti ne osećaju ni bol. Sa povišenim očnim pritiskom se međutim, zbog tzv. epitelnog edema, mogu pojaviti obojeni krugovi ili izmaglica se može videti oko izvora svetlosti. Pod tzv. epitelnim edemom podrazumevamo akumulaciju tečnosti u gornji sloj rožnjače. U poodmakloj fazi dolazi do oštećenja vidnog polja ili čak i do slepila.

Akutni glaukom se odlikuje tvrdim, crvenim okom sa zenicom koja ne reaguje na svetlo i uz njega se vezuje i bol i poremećaji vida. Često se mogu posmatrati i opšti simptomi kao što su glavobolja, mučnina i povraćanje.

Dijagnoza

Za pouzdanu dijagnozu primarnog glaukoma otvorenog ugla je važno, u svakom slučaju, merenje očnog pritiska, vidnog polja i papile i optičkog nerva. Akutni glaukom . Navedeni simptomi su ključni znaci postojanja akutnog glaukoma. Oftalmolozi onda mogu lako da potvrde dijagnozu merenjem očnog pritiska i ispitivanjem prednjih segmenata oka i kao i ugla komore oka. Primarni kongenitalni glaukom. Pouzdana dijagnoza kongenitalnog glaukoma se može odrediti samo ispitivanjem obolele dece pod anestezijom. Sekundarni glaukom . Kod sekundarnog glaukoma povišen očni pritisak se nalazi na prvom mestu u postavljanju dijagnoze. Dijagnoza se onda odvaja od postojećih oboljenja.

Terapija

Medikamentnozna terapija se nalazi na prvom mestu, u lečenju primarnog glaukoma sa otvorenim uglom, i to sa ciljem snižavanja očnog pritiska. Lekovi koji se primenjuju u terapiji su obično kapi za oči. Postoje različite klase aktivnih supstanci koje se mogu kombinovati. U slučajevima kada medikamentnozna terapija nije dovoljna, u određenim slučajevima se može koristiti laserski tretman.

Prognoza

U principu, treba napomenuti da svaka vrsta glaukoma koja se ne leči, može dovesti do slepila kod obolelog oka. Već izazvano oštećenje se ne može ukloniti intezivnom terapijom. Primarni glaukom sa otvorenim uglom je hronički patološki proces, koji sporo napreduje, godinama ili čak i decenijama. Odgovarajućom terapijom je moguće ovaj proces zaustaviti ili usporiti. U većini slučajeva, akutni glaukom ako se ne leči može veoma brzo dovesti do slepila.

Katarakta – je vodeći uzrok slepila u svetu. Procenjuje se da je 1998. godine katarakta bila uzrok slepila 20 miliona ljudi širom sveta. Potrebu za operacijom katarakte ima 30 miliona ljudi godišnje, ali samo ih 10 miliona operiše. Danas je tehnologija savremena, prilično sigurna, daje potpuno predvidive rezultate i danas je preporuka da se katarakta operiše onda kada počne da smeta za normalan život i rad.

Katarakta je obično mala u nastanku ali tokom vremena ona rapidno raste i proširuje se i biva sve gusca. Vaš doktor verovatno čeka da katarakta počne da smeta vašem uobičajnom životu. Vi morate često da posećujete Vašeg oftalmologa kako bi mogao da prati razvijanje katarakte. Neke katarakte nikada ne stignu stadijum kada bi trebalo da budu uklonjene. Operacija katarakte je jedna od najčešćih oftalmoloških zahvata u svetu.

Kako se katarakta uklanja?

Pravi se mali rez na oku, oftalmolog uklanja sočivo ultrazvukom ili laserom i isisava sočivne mase iz oka. Membrana sočiva ostaje netaknuta i zamenjuje se sočivo veštačkim IOL (Interokularno sočivo) sočivom. Procedura se zove fakoemulzifikacija. U retkim slučajevima, doktor će izvesti interkapslularnu ekstrakciju slučaj kada se uklanjaju sočivo i membrana sočiva, da bi se osigurao da membrana samo po sebi ne bi pravila zamućenje u oku i time poremetila vid. Sekundarna katarakta nastaje kada membrana postane zamućena i zadebljana.

Urođena katarakta – Kongenitalna ili urođena katarakta je zamućenje sočiva prisutno na rođenu novorođenčeta ili se dijagnostikuje u prvim mesecima života. Sočivo se nalazi u prednjem delu oka i kroz njega prolazi i prelama se svetlo do zadnjeg dela oka gde se formira slika koju gledamo. Za pravilan razvoj vida deteta neophodno je da je sočivo providno. Tako da rano dijagnostikovanje urođene katarakte i njeno lečenje je od ključnog značaja za formiranje vida deteta i samim tim sprečavanje nastanka slepila.

Simptomi urođene katarakte

sivo ili belo zamućenje zenice, normalno je crno
crveni refleks zenice nije isti na oba oka ili nedostaje
novorođenčad se ponašaju kao da ne vide
često je prisutan nistagmus, nekontrolisani pokreti očiju